Krila si mi skinuo sa leđa i sakrio u svom džepu. Mene si držao na dlanu, pažljivo hodajući da ne bih pala sa tvoje ruke. Mala i krhka, ne bih preživela pad. Jeste, bio si bolji od svih. Pazio si na mene, želeći samo jednu stvar- da me zadržiš kraj sebe.
Ali moj osmeh su krali ljudi. Moj glas je raznosio vetar, a suze zamutile pogled. Nisam videla tvoju ljubav. Nisam videla tvoj napor da me nasmeješ. Hteo si da me prigrliš uz sebe, da ti sigurno počivam na grudima. Krila si mi uzeo ne da bi me zarobio, već da bi me zaštitio. Ljudi su zli, pokidali bi mi krila u letu i okrenuli leđa mom padu. Ti si me želeo zaštititi, noseći na svom dlanu. Izvini, nisam znala. Na prevaru sam svoja krila ukrala i odletela.
Ali moj osmeh su krali ljudi. Moj glas je raznosio vetar, a suze zamutile pogled. Nisam videla tvoju ljubav. Nisam videla tvoj napor da me nasmeješ. Hteo si da me prigrliš uz sebe, da ti sigurno počivam na grudima. Krila si mi uzeo ne da bi me zarobio, već da bi me zaštitio. Ljudi su zli, pokidali bi mi krila u letu i okrenuli leđa mom padu. Ti si me želeo zaštititi, noseći na svom dlanu. Izvini, nisam znala. Na prevaru sam svoja krila ukrala i odletela.
Нема коментара:
Постави коментар