Jovan Dučić- Srce

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadno i naglo javiće se meni-
možda kad u duši bolno zastudeni,
i u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
 ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
što ne osta više od negdašnjih snova
ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo-
uvek novi deo od nove minute.