Jovan Dučić- Pesma ljubavi

Svoj jedini život ti živiš u meni;
da budeš osećaj i sa ti se sazda;
ne tražim na putu tvoj lik naslućeni-
daleko van tebe ide tvoja brazda.

Oči su ti zato da oplode zvuke,
i glas da molitvu u srcima rodi;
sav pokret izgleda zamah tvoje ruke;
ti sjaš u stvarima kao dan u vodi.

Tvoj je dah da seme ne smrze u njivi,
tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti;
tvoja ravnodušnost, da može da živi
gordost očajanja i gorki čar zlosti.

Ti nisi u sebi jer ti nema kraja;
tvoj govor počinje muziku svih voda,
reči su ti konci u tkivu sveg sjaja,
ideš, k'o molitva, od zemlje do svoda.

I ti si načelovećma nego biće...
Noć blesnu zvezde, zamah pobednika,
da bude pobeda... Lepota, otkriće,
pre nego mom duhu beše reč i slika.