Jovan Dučić- Pesma ženi

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i smao istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka-
jer je san o sreći viši nego sreća.
Budi bespovratan, kao mladost; neka
tvoj sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo što duša prosneva
poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden
ti bešemisao moja očarana;
simbol svih taština porazan i leden.

A ti ne postojiš nit' si postojala;
rođena u mojoj tišini i čami;
na suncu mog srca ti si samo sjala;
jer sve što ljubimo stvorili smo sami.