Branko Miljković- Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;
vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
slično muziči slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje
i vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti,
u podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
pa mi je prazan dan koji još došao nije,
k'o granu koja se izdužuje u uzaludan šum
neka me nedostojnog vetar obavije.