Horhe Luis Borhes - Trenutak samo

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vi9se gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsden,
opustio bih se vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.

Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.

Isao bih na jos vise mesta na koja nikada nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svoga zivota : imao sam,
jasno, i casaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kada bih mogao opet da zivim,
laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina,
i znam da umirem.

Horhe Luis Borhes - Danas

Danas bih mogao
voleti kao juce,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao
otici daleko, puno dalje
nego sto je vreme,
puno dalje nego sto oci dosezu.
Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.
Danas bih mogao
probuditi se srecan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubi!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smesta povetarac
usunjavsi se izmedj` nzavesa
nosem mojom zeljom
i srebrnom trakom meseca!

Herman Hese - Suvise kasno

S ceznjom ti pridjoh
da ponizan te molim,
al` zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe
samo igra bese.

Sad umorna i zasicena,
dom tuzne gledaju me
tvoje oci pune strepnje,
onu ljubav kojom davno
goreo sam, ti bi htela.

Avaj, od nje davno pepeo
posta, zaiskriti nece,
ona jednom tvoja bese,
sad je pusti da pociva sama.

Herman Hese - Elizabet

Na tvoje ruke, usta i celo
pada belo prolecno svetlo.
Poznajem tu neznu caroliju -
sa starih toskanskih slika.

Majska lepotice, drazesna i vitka,
u nekom drugom zivotu
za Boticelija si boginja bila
u cvece odevena.

Ti bese ona od cijeg pogleda
uzdrhta mladi Dante
i nesvesno, tvoje belo stopalo
naslo je put u raj.

Kao neki oblak beli,
na nebu visoko,
lepu, neznu i daleku,
osecam te, Elizabet.

Oblak ide svojim putem
jedva da za tebe zna,
ali u snovima tvojim
odlazi u tamnu noc.

On plovi i srebrom svetluca...
i od tog casa,
za tim neznim oblakom
uvek ce u tebi ostati slatki zal.

Herman Hese - Da li si mogla da zaboravis

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezaqla,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
sa mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava,
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan,
sad siv i umoran,
bez ljubavnih oluja,
i nasih malih ludosti?
Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov sjaj je u nama.

Halil Dzubrovic - Zov ljubavnika

Gde si voljena moja? 
Da li si u svom malenom Rajskom vrtu, 
polivaš cvjetove koji promatraju te 
kao što deca posmatraju majčine grudi? 
Ili si u svojim odajama gde oltar 
kreposti postavljen je u tvoju čast, a ti 
na njemu žrtvuješ moje srce i dušu 
Ili si među knjigama, 
sakupljaš ljudsko znanje 
a prepuna si nebeske mudrosti?

O, pratiljo moje duše, gde li si? 
Da li u hramu moliš? 
Ili zazivaš Prirodu u polju, utočištu tvojih snova? 
Jesi li u kolibama siromašnih, 
tešiš slomljena srca slatkoćom svoje duše i 
ispunjaš njihove ruke svojim darovima?


Ti Božji si duh svuda oko nas, 
ti jača si od vremena 
Secaš li se dana kada se sretosmo, kada aureola 
Tvoje duše okružila nas je, i Anđeli ljubavi 
lebdeše oko nas, pevajuci pohvalnicu srcima? 

Spominješ li se kada seli smo u seni krošanja, 
skrivajući se od Čovečanstva, kao što žene 
štite nebesku tajnu svog srca? 
Pamtiš li staze i šume kojima smo kročili, 
ruku isprepletenih i glava naslonjenih jedne na drugu 
kao da skrivali smo se unutar sebe samih? 
Sećaš li se trenutaka kada poželeh ti zbogom 
i moje usne poljubiše tvoje? 
Taj poljubac otkrio mi je da spajanje usana u Ljubavi 
objavljuje božansku tajnu koju jezik izreći ne može! 
Taj poljubac prethodio je dubokom uzdahu 
poput onog kojim je Svemogući u zemlju 
Udahnuo život čovečji.

Taj uzdah vodio me u svet duha 
navešćujući lepotu moje duše, i tamo 
će trajati dok ponovo ne sretnemo se. 
Secam se kada si me ljubila i ljubila, 
obraza zalivenih suzama, i rekla si: 
"Zemaljska tijela često 
moraju se rastati zbog zemaljske svrhe, 
I moraju živjeti odvojeno 
jer svetovne nakane na to ih tjeraju. 
Ali duša ostaje zaštićena u rukama Ljubavi, 
sve dok smrt ne dođe 
i odvede sjedinjene duše k Bogu.

Idi, voljeni moj, 
Ljubav te odabrala za svog izaslanika, 
pokori joj se, jer ona je Lepota koja nudi 
svom sljedbeniku vrč slatkog života 
I premda te moje ruke neće grliti, 
tvoja ljubav ce ostati moj utešni mladoženja, 
tvoje sjećanje, moj Večni svadbeni pir. 
Gde si sada, ti koja si deo mene? 
Jesi li budna u tišini noci? 
Daj da vjetar prenese ti 
svaki otkucaj i naklonost mog srca. 
Miluješ li moje lice u mislima? 
Ta slika meni više ne pripada, 
jer tuga nadvila je svoju senu nad moju sretnu prošlost. 
Jecaji isušili su moje oči 
koje odražavahu tvoju ljepotu 
I usahnuli usne koje si ti sladila poljupcima. 
Gdje si, voljena moja? 
Čuješ li moj plač tamo preko oceana? 
Razumiješ li moju potrebu? 
Uvidjaš li veličinu moje strpljivosti? 
Postoji li koja duša voljna da prenese 
ti dašak ove umiruće mladosti?

Postoji li kakva tajna povezanost 
među andjelima koji ce ti prenijeti moju pritužbu? 
Gde si, moja predivna zvijezdo? 
životna tmina privila me na svoje grudi, 
žalost me osvojila. 
Pošalji svoj smiješak u nebo, 
neka me dosegne i oživi! 
Izdahni svoj miomiris u nebo, 
neka me održi na životu! 
Gdje si, voljena moja? 
O, kako golema je Ljubav 
I kako malen ja sam.

Hajnrih Hajne - U obliku nejednakom

U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tuzim i ti uvek
Bol zadajes grud`ma mojim.

Kad kroz vrtove mirisne
Leti hodis hodom milim,
pa leptira zgazis malog,
zar ne cujes kako cvilim?

Kad uberes ruzu koju
Pa, s veseljem detinjim
rascupas je, zar ne cujes
Kako jecam bolom svim?

I kad ruze rascupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubide,
Zar ne cujes boli moje?

Zar ne cujes u mom glasu
Moje muke sto me guse?
Nocu jecam i uzdisem
Iz dubine tvoje duse.