Halil Dzubrovic - Zov ljubavnika

Gde si voljena moja? 
Da li si u svom malenom Rajskom vrtu, 
polivaš cvjetove koji promatraju te 
kao što deca posmatraju majčine grudi? 
Ili si u svojim odajama gde oltar 
kreposti postavljen je u tvoju čast, a ti 
na njemu žrtvuješ moje srce i dušu 
Ili si među knjigama, 
sakupljaš ljudsko znanje 
a prepuna si nebeske mudrosti?

O, pratiljo moje duše, gde li si? 
Da li u hramu moliš? 
Ili zazivaš Prirodu u polju, utočištu tvojih snova? 
Jesi li u kolibama siromašnih, 
tešiš slomljena srca slatkoćom svoje duše i 
ispunjaš njihove ruke svojim darovima?


Ti Božji si duh svuda oko nas, 
ti jača si od vremena 
Secaš li se dana kada se sretosmo, kada aureola 
Tvoje duše okružila nas je, i Anđeli ljubavi 
lebdeše oko nas, pevajuci pohvalnicu srcima? 

Spominješ li se kada seli smo u seni krošanja, 
skrivajući se od Čovečanstva, kao što žene 
štite nebesku tajnu svog srca? 
Pamtiš li staze i šume kojima smo kročili, 
ruku isprepletenih i glava naslonjenih jedne na drugu 
kao da skrivali smo se unutar sebe samih? 
Sećaš li se trenutaka kada poželeh ti zbogom 
i moje usne poljubiše tvoje? 
Taj poljubac otkrio mi je da spajanje usana u Ljubavi 
objavljuje božansku tajnu koju jezik izreći ne može! 
Taj poljubac prethodio je dubokom uzdahu 
poput onog kojim je Svemogući u zemlju 
Udahnuo život čovečji.

Taj uzdah vodio me u svet duha 
navešćujući lepotu moje duše, i tamo 
će trajati dok ponovo ne sretnemo se. 
Secam se kada si me ljubila i ljubila, 
obraza zalivenih suzama, i rekla si: 
"Zemaljska tijela često 
moraju se rastati zbog zemaljske svrhe, 
I moraju živjeti odvojeno 
jer svetovne nakane na to ih tjeraju. 
Ali duša ostaje zaštićena u rukama Ljubavi, 
sve dok smrt ne dođe 
i odvede sjedinjene duše k Bogu.

Idi, voljeni moj, 
Ljubav te odabrala za svog izaslanika, 
pokori joj se, jer ona je Lepota koja nudi 
svom sljedbeniku vrč slatkog života 
I premda te moje ruke neće grliti, 
tvoja ljubav ce ostati moj utešni mladoženja, 
tvoje sjećanje, moj Večni svadbeni pir. 
Gde si sada, ti koja si deo mene? 
Jesi li budna u tišini noci? 
Daj da vjetar prenese ti 
svaki otkucaj i naklonost mog srca. 
Miluješ li moje lice u mislima? 
Ta slika meni više ne pripada, 
jer tuga nadvila je svoju senu nad moju sretnu prošlost. 
Jecaji isušili su moje oči 
koje odražavahu tvoju ljepotu 
I usahnuli usne koje si ti sladila poljupcima. 
Gdje si, voljena moja? 
Čuješ li moj plač tamo preko oceana? 
Razumiješ li moju potrebu? 
Uvidjaš li veličinu moje strpljivosti? 
Postoji li koja duša voljna da prenese 
ti dašak ove umiruće mladosti?

Postoji li kakva tajna povezanost 
među andjelima koji ce ti prenijeti moju pritužbu? 
Gde si, moja predivna zvijezdo? 
životna tmina privila me na svoje grudi, 
žalost me osvojila. 
Pošalji svoj smiješak u nebo, 
neka me dosegne i oživi! 
Izdahni svoj miomiris u nebo, 
neka me održi na životu! 
Gdje si, voljena moja? 
O, kako golema je Ljubav 
I kako malen ja sam.