Horhe Luis Borhes - Trenutak samo

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vi9se gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsden,
opustio bih se vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.

Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.

Isao bih na jos vise mesta na koja nikada nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svoga zivota : imao sam,
jasno, i casaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kada bih mogao opet da zivim,
laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina,
i znam da umirem.