Gi de Mopasan- Lud?

Oh! Patio sam, patio, patio bez prestanka, silno, strahovito. Voleo sam tu ženu ludim zanosom... A da li je to tačno, ipak? Da li sam je voleo? Ne, ne, ne. Uzela mi je telo i dušu, osvojila, vezala. Ja sam bio, ja sam i sad njen predmet, njena igračka. Ja pripadam njenom osmehu, njenim usnma, njenom pogledu, obrisima njenog tela, obliku njenog lica: ja gubim dah pod prevlašću njene spoljašnosti; ali Nju, ženu svega toga, biće toga tela, ja mrzim, gnušam se, i uvek sam je mrzeo, prezirao, gnušao se, jer je lažljiva, životinjska, prljava, pokvarena, jer je pogubno stvorenje, pohotljiva i licimerna životinja koja nema duše, kojom nikad ne prostruji misao kao slobodni i životvorni vatduh; ona je zver-čovek; čak ni to: ona je samo bedro, divna tvorevina mekog i oblog mesa u kome stanuje Bestidnost!

Gi de Mopasan- Badnje veče

Oštra hladnoća štipalaje lice i terala suze na oči. Svež vazduh prodirao je u pluća, sušio grlo. Duboko nebo, jasno i tvrdo, bilo je izbušeno zvezdama za koje bi čovek rekao da su izbledele od mraza; svetlucale su ne kao vatre već kao ledena nebeska tela, blistavi kristali. U daljini, po tlu od luči, suvom i zvučnom, odjekivale su klompe, a sa svih strana čula su se mala seoska zvona čiji su slabašni i kao zimljivi zvuci nestajali u velikoj ledenoj noći.

Gi de Mopasan- Sin

Dva stara druga šetala su po cvetnom vrtu u kome je veseo proleće pokretalo život.

Jedan od njihbio je senator, a drugi član Francuske akademije, obojica ozbiljni, i njihova umovanja bila su vrlo logična ali svečana, ukratko, istaknuti i ugledni ljudi.

Najpre su ćaskali o politici i raspravljalji ne o idejama, nego o ljudima, jer u politici ličnosti uvek imaju veću važnost nego razum. Posle toga oživeše nekoliko uspomena  pa ućutaše, koračajući jedan pored drugog, otromeli od mlakog vazduha.

Velika leja žutog šeboja širila je oko sebe sladunav i nežan miris; masa raznorodnog i raznobojnogcvgeća dobacivala je povetarcu svoje mirise, dok je jedna tila, zaodevena žutim cvetovima, rasturala u vetar svoj sićušni prah, zlatan dim koji je mirisao na md i raznosio, kao mirisni puder, svoj opojni oplodni prah kroz prostor.