Dva stara druga šetala su po cvetnom vrtu u kome je veseo proleće pokretalo život.
Jedan od njihbio je senator, a drugi član Francuske akademije, obojica ozbiljni, i njihova umovanja bila su vrlo logična ali svečana, ukratko, istaknuti i ugledni ljudi.
Najpre su ćaskali o politici i raspravljalji ne o idejama, nego o ljudima, jer u politici ličnosti uvek imaju veću važnost nego razum. Posle toga oživeše nekoliko uspomena pa ućutaše, koračajući jedan pored drugog, otromeli od mlakog vazduha.
Velika leja žutog šeboja širila je oko sebe sladunav i nežan miris; masa raznorodnog i raznobojnogcvgeća dobacivala je povetarcu svoje mirise, dok je jedna tila, zaodevena žutim cvetovima, rasturala u vetar svoj sićušni prah, zlatan dim koji je mirisao na md i raznosio, kao mirisni puder, svoj opojni oplodni prah kroz prostor.
