Oštra hladnoća štipalaje lice i terala suze na oči. Svež vazduh prodirao je u pluća, sušio grlo. Duboko nebo, jasno i tvrdo, bilo je izbušeno zvezdama za koje bi čovek rekao da su izbledele od mraza; svetlucale su ne kao vatre već kao ledena nebeska tela, blistavi kristali. U daljini, po tlu od luči, suvom i zvučnom, odjekivale su klompe, a sa svih strana čula su se mala seoska zvona čiji su slabašni i kao zimljivi zvuci nestajali u velikoj ledenoj noći.
Нема коментара:
Постави коментар