Pablo Neruda - Ljubavna pesma

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer:
"Noc je puna zvezda, trepere modre zvezde u daljini."
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.
U dlajini neko peva. U daljini.
Moja dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je rkatka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja dusa je nespokojna sto ju jr izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda - Draga si mi kad cutis

Draga si mi klada cutis jer si kao odsutna
i cujes me izdaleka, i glas te moj ne dira.
Tada mi se pricinjava da su ti oci iscezle
i kao da je poljubac zatvorio tvoja usta.

Buduci je sve na svetu prepuno moje duse,
ti izranjas iz svega, prepuna duse moje.
Ti, leptirice sna, nalik si mojoj dusi,
a jednako si nalik reci sto tugu znaci.

Draga si mi kad cutis i kad si kao odsutna.
Tad kao da se tuzis, leptirice sto guces.
I cujes me izdaleka i glas te oj ne doseze.
Pusti me ovako, da cutim cutnjom tvojom.

Pusti me da ti govorim takodje tvojom cutnjom,
svetlom kao svetiljka, priprostom kao prsten.
Ti si mi poput noci, stisana i ozvezdana.
Cutnja ti je od zvezde, daleka i bezazlena.

Karl Sandberg - Veliki lov

Ne mogu sad da ti kazem.
Kad me ne bude vise
Gonio i vitlao vetar
I kad se pretvori najzad u sapat -
Mozda cu, jednom reci.

Kad ruzin odsjaj na suncu
Klone u izmaglicu
I kada ruza bude samo minula rumen,
Kada lice koje volim odluta
Kada kapija poslednji put zabruji,
Kada vise ne vredi
Mahnuti i reci dovidjenja -
Mozda cu, jednom, da ti kazem.

Od tebe lepsu ne upoznah;
Lovio sam te i iza svojih misli,
Saginjao sam se pod vetrom
I ispod ruza trazeci te.

Od tebe uzviseniju
Nikad necu naci.

Karl Sandberg - Tumacenje ljubavi

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim recnicima.

Postoji pogled sto bukti ko veliko vitlejemsko ognjiste
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrizna tepanja
cudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oci, tepanja -
pomocu njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen dolazak je tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav salje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumacenja ljubavi na svim jezicima
i nije nadjeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav pocnje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne trazi nista.

Karl Sandberg - Savet o ljubavi

Zatvori oci i usni sansan u kome su ti data krila
i neka samo za tebe, vecno traje dan
da bi imala vremena da pronadjes bolje
bolje od ljubavi.

Kreni odmah i obidji svet
okusi sve njegove radosti
i neka se ne desi ni jedan pokret
koji bi te uznemirio u potraz\i
za necim boljim, boljim od ljubavi.

Udahni duboko i zatim poleti
pretrazi celu sopstvenu mastu
ni tad da ti smeta niko nece smeti
dobices mir da bi u sebi mogla
da nadjes bolje, bolje od ljubavi.

Ali zasto se trudis kad istinu znas
da svemu sto vredi na svetu ovom
jedan sastojak dodati moras
da bi bilo zaista dobro
To je ljubav, ljubav naravno.

Johan Volfgang Gete - Blizina dragog

Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah,
sred n oci, kad coveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Cujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene, bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce, skoro ce zvezde da sinu.
O, da si tu!

Horhe Luis Borhes - Trenutak samo

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vi9se gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsden,
opustio bih se vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.

Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.

Isao bih na jos vise mesta na koja nikada nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svoga zivota : imao sam,
jasno, i casaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kada bih mogao opet da zivim,
laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina,
i znam da umirem.