Pablo Neruda - Ljubavna pesma

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer:
"Noc je puna zvezda, trepere modre zvezde u daljini."
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.
U dlajini neko peva. U daljini.
Moja dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je rkatka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja dusa je nespokojna sto ju jr izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Zorica D. Misic - Mali jedrenjak

Napada gusar sto zlato iste,
nad njim suri galebi piste,
vetar ljutiti platna mu cepa,
umilnom pesmom mornare
mami, morska sirena lepa.

Vesto cuva blago sto nosi,
nevremenu mocnom on prkosi,
dnu ga vuku morske struje,
na zlurade stene ga bacaju oluje.

Tako masta mali jedrenjak da plovi,
po nemirnoj i mirnoj vodi,
i nicega se on ne plasi,
dok vek svoj zivi u
staklenoj flasi.

Gleda setno za onima sto brode,
i sve bi dao, za dasak vetra
i baricu vode.

Stevan Raickovic- U mojoj glavi stanujes ti

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke.

(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu dopola
Zuris na posao s licem ko da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.

U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubis...