France Presern - Gazele

Smem li te ljubit - pitam oka dva?
al` oko nece da pdgpvpr da.
Izdaleka me ljupko gledas, draga,
al` ohola si kad sam blizu ja.
Ako te moje oci ceznjom prate,
bezis ko da te plasi ceznja ta.
Al` ako druge pogledujem deve
tad svako vidi da si besna sva.
Ili me mrzis ili volis, dakle,
siroto srce kako ce da zna?

Emili Dikinson - Da dolazis mi u jesen

Da dolazis mi u jesen
Odmahnula bih leto rukom
Uz poluosmeh, poluprezir,
Kao sto se to cini s muvom.

Da znam, za godinu ces doci,
Svaki bi mesec klupko bio,
U svojoj smotanoj fioci,
da ceka dok se bude zbio.

Ako te samo stoleca prece,
Ja bih ih pomocu prstiju
Brojala sve dok prsti
Ne otpadnu u Tasmaniju.

Da znam, kad ovaj zivot prodje
Da tvoj i moj ce zivot biti,
Zbacila bih ga kao koru,
Da vecnost mogu okusiti.

No sad, kad mi se duzina krila
Vremena nejasno ukazuje,
To podbada me, ko utvarna pcela
Sto zaoku ne iskazuje.

Veselin Dzeletovic Pavlov - Ova je pesma posvecena tebi

Zaiskris ponekad mislima mojim

zatreperis nezno taman da zaboli

zapitam se onda da li ja postojim

da bi im`o neko vecno da te voli.

I dodjes tako, tek da ne das mira

u snove moje samotne i duge

obicno nocu kad muzika svira

i kad su oci tako pune tuge.

Prosetas sama hodnicima uma

kroz koje niko nije smeo proci

stazama misli skrenes li sa druma

gde god zakoracis meni ces doci.

Zato te molim  ne dolazi vise

niti u snove nit` u misli moje

k`o one letnje nenadane kise

k`o ljubavi sto vec ne postoje

A suze teske prosute bez broja

koje ni vreme ne moze da brise 

one su draga, ova pesma moja

posvecena tebi i nikome vise.

Pero Zubac - Mostarske kise

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele

Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao

Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.

Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

Konstantin Simonov - Cekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Edgar Alan Po - Jednoj u raju

Sve si mi bila, ljubavi.
Sve sto mi dusa iste.
Moj zeleni otok, ljubavi,
I cesma, i svetiliste;
Svud venci voca, cvetne hvoje,
I sve sto bejase moje.

Prelepi snu, ne trajes vise!
O, zvezde nade sto ste sjale,
Sad oblaci vas sakrise!
Glas Buduceg mi vice: "Dalje!"
Ali moj duh se lebdeci njise
Nad tamnim morem prosle srece
Uzasnut, nem, sve tise.

Jer jao! Jao meni
Zivota svetlo trne.
"Nikad vec - nikad za te"
(kao da valove crne
slusam sto sapucu kleti)
"Spaljeno stablo ne cvate,
orao ranjeni ne leti."

Svi sati su mi poput zore,
Anoc ko sanja cista.
Gde tvoje tamne oci gore,
I gde ti korak blista?
U kojem plesu sad se vije,
Kraj kojih voda Italije?

Prokleto bilo ono doba:
Od ljubavi su odveli te.
Za tudji lezaj tad su zloba
I crni zlocin oteli te,
Od nasih magla i od mene,
Gde srebro tuznih vrba vene.