Edgar Alan Po - Jednoj u raju

Sve si mi bila, ljubavi.
Sve sto mi dusa iste.
Moj zeleni otok, ljubavi,
I cesma, i svetiliste;
Svud venci voca, cvetne hvoje,
I sve sto bejase moje.

Prelepi snu, ne trajes vise!
O, zvezde nade sto ste sjale,
Sad oblaci vas sakrise!
Glas Buduceg mi vice: "Dalje!"
Ali moj duh se lebdeci njise
Nad tamnim morem prosle srece
Uzasnut, nem, sve tise.

Jer jao! Jao meni
Zivota svetlo trne.
"Nikad vec - nikad za te"
(kao da valove crne
slusam sto sapucu kleti)
"Spaljeno stablo ne cvate,
orao ranjeni ne leti."

Svi sati su mi poput zore,
Anoc ko sanja cista.
Gde tvoje tamne oci gore,
I gde ti korak blista?
U kojem plesu sad se vije,
Kraj kojih voda Italije?

Prokleto bilo ono doba:
Od ljubavi su odveli te.
Za tudji lezaj tad su zloba
I crni zlocin oteli te,
Od nasih magla i od mene,
Gde srebro tuznih vrba vene.