Gle, ide lepa kao noc kraja
Zvezdanog neba, vedrih klima,
Sve najlepse od mraka i sjaja
Uliku svom i oku ima,
Umeksanom svetlom raja,
Sto od neba ga dan ne prima.
Tek sena jaca, manja zraka -
I slabi slastm neiskazana
U valu njenih uvojaka,
Il` blaga svetlost, locu dana,
Gde kaze slatka misao svaka
Svu draz, cistocu svoga stana.
S tog obraza i cela nezna
- Sto tiho je, a rec ne gubi -
Smesci zbore i boja nezna,
Da njenu proslost blagost rubi,
Da ne zna duh njen zemnih ceznja,
A srce njeno cisto ljubi.
Zvezdanog neba, vedrih klima,
Sve najlepse od mraka i sjaja
Uliku svom i oku ima,
Umeksanom svetlom raja,
Sto od neba ga dan ne prima.
Tek sena jaca, manja zraka -
I slabi slastm neiskazana
U valu njenih uvojaka,
Il` blaga svetlost, locu dana,
Gde kaze slatka misao svaka
Svu draz, cistocu svoga stana.
S tog obraza i cela nezna
- Sto tiho je, a rec ne gubi -
Smesci zbore i boja nezna,
Da njenu proslost blagost rubi,
Da ne zna duh njen zemnih ceznja,
A srce njeno cisto ljubi.
Нема коментара:
Постави коментар