Dzordz Gordon Lord Bajron - Ona ide

Ona ide u svetlu lepote
Ko noc blaga u zvezdanom sjaju.
Sve sto ima u svetu krasote;
Svetlog, tamnog - njene oci daju,
Sve neznosti, i divote s njima,
Sto dan blistav ne moze da ima.

Ni zrak manje, niti vise sama
Sen u valu crnih joj vitica
Il` u skladu loknica, il` prama
sto se spusta preko njenog lica,
Preko cela gde cedne, spokojne
Misli - su svog mesta dostojne.

Na tom licu koje ozarava
Sretni osmeh vecite vedrine;
Gde dobrotom svakog ocarava
Mirni odsjaj vecite vrline,
Na tome se divnom licu cita
Ljubav - mirna, nevina, vecita.

Dzordz Gordon Lord Bajron - Gle, ide lepa kao noc

Gle, ide lepa kao noc kraja
Zvezdanog neba, vedrih klima,
Sve najlepse od mraka i sjaja
Uliku svom i oku ima,
Umeksanom svetlom raja,
Sto od neba ga dan ne prima.

Tek sena jaca, manja zraka -
I slabi slastm neiskazana
U valu njenih uvojaka,
Il` blaga svetlost, locu dana,
Gde kaze slatka misao svaka
Svu draz, cistocu svoga stana.

S tog obraza i cela nezna
- Sto tiho je, a rec ne gubi -
Smesci zbore i boja nezna,
Da njenu proslost blagost rubi,
Da ne zna duh njen zemnih ceznja,
A srce njeno cisto ljubi.