Zaiskris ponekad mislima mojim
zatreperis nezno taman da zaboli
zapitam se onda da li ja postojim
da bi im`o neko vecno da te voli.
I dodjes tako, tek da ne das mira
u snove moje samotne i duge
obicno nocu kad muzika svira
i kad su oci tako pune tuge.
Prosetas sama hodnicima uma
kroz koje niko nije smeo proci
stazama misli skrenes li sa druma
gde god zakoracis meni ces doci.
Zato te molim ne dolazi vise
niti u snove nit` u misli moje
k`o one letnje nenadane kise
k`o ljubavi sto vec ne postoje
A suze teske prosute bez broja
koje ni vreme ne moze da brise
one su draga, ova pesma moja
posvecena tebi i nikome vise.
