Karl Sandberg - Savet o ljubavi

Zatvori oci i usni sansan u kome su ti data krila
i neka samo za tebe, vecno traje dan
da bi imala vremena da pronadjes bolje
bolje od ljubavi.

Kreni odmah i obidji svet
okusi sve njegove radosti
i neka se ne desi ni jedan pokret
koji bi te uznemirio u potraz\i
za necim boljim, boljim od ljubavi.

Udahni duboko i zatim poleti
pretrazi celu sopstvenu mastu
ni tad da ti smeta niko nece smeti
dobices mir da bi u sebi mogla
da nadjes bolje, bolje od ljubavi.

Ali zasto se trudis kad istinu znas
da svemu sto vredi na svetu ovom
jedan sastojak dodati moras
da bi bilo zaista dobro
To je ljubav, ljubav naravno.

Johan Volfgang Gete - Blizina dragog

Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pucina sva,
Mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah,
sred n oci, kad coveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Cujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slusam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene, bliskoscu svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce, skoro ce zvezde da sinu.
O, da si tu!

Horhe Luis Borhes - Trenutak samo

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim vi9se gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsden,
opustio bih se vise.

Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.

Vise bih se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatao, na vise planina popeo,
vise reka preplivao.

Isao bih na jos vise mesta na koja nikada nisam otisao,
jeo manje boba, a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svoga zivota : imao sam,
jasno, i casaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo; nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikuda nisu isli bez
toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kada bih mogao opet da zivim,
laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina,
i znam da umirem.

Horhe Luis Borhes - Danas

Danas bih mogao
voleti kao juce,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao
otici daleko, puno dalje
nego sto je vreme,
puno dalje nego sto oci dosezu.
Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.
Danas bih mogao
probuditi se srecan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubi!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smesta povetarac
usunjavsi se izmedj` nzavesa
nosem mojom zeljom
i srebrnom trakom meseca!

Herman Hese - Suvise kasno

S ceznjom ti pridjoh
da ponizan te molim,
al` zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe
samo igra bese.

Sad umorna i zasicena,
dom tuzne gledaju me
tvoje oci pune strepnje,
onu ljubav kojom davno
goreo sam, ti bi htela.

Avaj, od nje davno pepeo
posta, zaiskriti nece,
ona jednom tvoja bese,
sad je pusti da pociva sama.

Herman Hese - Elizabet

Na tvoje ruke, usta i celo
pada belo prolecno svetlo.
Poznajem tu neznu caroliju -
sa starih toskanskih slika.

Majska lepotice, drazesna i vitka,
u nekom drugom zivotu
za Boticelija si boginja bila
u cvece odevena.

Ti bese ona od cijeg pogleda
uzdrhta mladi Dante
i nesvesno, tvoje belo stopalo
naslo je put u raj.

Kao neki oblak beli,
na nebu visoko,
lepu, neznu i daleku,
osecam te, Elizabet.

Oblak ide svojim putem
jedva da za tebe zna,
ali u snovima tvojim
odlazi u tamnu noc.

On plovi i srebrom svetluca...
i od tog casa,
za tim neznim oblakom
uvek ce u tebi ostati slatki zal.

Herman Hese - Da li si mogla da zaboravis

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezaqla,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
sa mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava,
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan,
sad siv i umoran,
bez ljubavnih oluja,
i nasih malih ludosti?
Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov sjaj je u nama.