Zorica D. Misic - Mali jedrenjak

Napada gusar sto zlato iste,
nad njim suri galebi piste,
vetar ljutiti platna mu cepa,
umilnom pesmom mornare
mami, morska sirena lepa.

Vesto cuva blago sto nosi,
nevremenu mocnom on prkosi,
dnu ga vuku morske struje,
na zlurade stene ga bacaju oluje.

Tako masta mali jedrenjak da plovi,
po nemirnoj i mirnoj vodi,
i nicega se on ne plasi,
dok vek svoj zivi u
staklenoj flasi.

Gleda setno za onima sto brode,
i sve bi dao, za dasak vetra
i baricu vode.

Zorica D. Misic - Malo jezero

U sred zitnih polja,
svilo se jezero malo,
da odrema, u senci bagrema.
Vilin konjic nad njim lebdi,
a stara vrba, k`o mati bdi,
da ga neko iz sna ne probudi.

Malo jezero talasima sapuce,
dok je setno zagledano u svod plav,
da jos beskrajno voli,
svoj lepi Dunav.

Stara prica kaze da se
u tamnim jezerskim dubinama
krije vecna tajna,
da je svaka, ali bas svaka
ljubav nezaboravna.

Jos kazu, pozeli zelju zarko,
jer tu se razna cuda desavaju mrakom,
dok mirisni opojni cvetaju,
izmaglicom nad vrbakom.

Mlade jezerske vile,
u svakoj svojoj pesmi,
neku ljubav nose,
pa cak i nase kule od peska,
vremenu prkose.

Zorica D. Misic - Moj duh i dusi mojih predaka

U mojoj krvi ima masline,
slanog mora hvat,
iz ravnice drage, zita vlst.

Tambure i frule zvuk,
jutarnje rose kap,
sa bistrog planinskog
potoka slap.

Ima i plemenite otele cokot,
obesnog ridjana topot,
sljive ranke plavetnila,
u cokanjce sto se slila.

Sumi mi Dunav kroz vene,
i crnica plodna njiva,
i ilovaca preko puta,
zacinjene znojem, pesmom i
mirisom baruta.

Tako putuju zajedno
sa zvezdama,
bez predaha,
moj duh i dusi mojih predaka.

Dzordz Gordon Lord Bajron - Da, mi necemo lutati vise

Da, mi necemo lutati vise
u kasnoj noci ti i ja,
i zalud srce ljubavlju dise
i mesecina jos uvek sja.

Jer dusa krece vec iz grudi
uz mac sto hrli sad u boj;
za predahom mi srce zudi,
i ljubav trazi kraj vec svoj.

I zalud noc sva voljenjem dise
i zalud njoj ce uskoro kraj,
nas dvoje necemo lutati vise
uz mesecine blistav sjaj.

Vojislav Ilic- Zbogom

Zbogom!... Nikada mozda necu
Tvoj mili vise cuti glas,
Nikada nece ruka moja,
grleci tebe u samoci,
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti ce ikad vise moci
Carobna senka tamne noci
U zagrljaju naci nas...
I sve zasto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
S gordoscu ja sam ocekivo
rastanka naseg tuzni dan.
Tako pobozno fakir pada.
Sluzeci verno Bogu svom:
Svrsetak igre smrt mu sprema,
Al` on od smrti straha nema,
Nego se gordo sreta s njom.

Stevan Raickovic- U mojoj glavi stanujes ti

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke.

(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu dopola
Zuris na posao s licem ko da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.

U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubis...

Moja ljubav

dwdf.daisypath.com/TikiBlogger.php/IfuN