Vojislav Ilic- Zbogom

Zbogom!... Nikada mozda necu
Tvoj mili vise cuti glas,
Nikada nece ruka moja,
grleci tebe u samoci,
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti ce ikad vise moci
Carobna senka tamne noci
U zagrljaju naci nas...
I sve zasto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
S gordoscu ja sam ocekivo
rastanka naseg tuzni dan.
Tako pobozno fakir pada.
Sluzeci verno Bogu svom:
Svrsetak igre smrt mu sprema,
Al` on od smrti straha nema,
Nego se gordo sreta s njom.