Zorica D. Misic - Malo jezero

U sred zitnih polja,
svilo se jezero malo,
da odrema, u senci bagrema.
Vilin konjic nad njim lebdi,
a stara vrba, k`o mati bdi,
da ga neko iz sna ne probudi.

Malo jezero talasima sapuce,
dok je setno zagledano u svod plav,
da jos beskrajno voli,
svoj lepi Dunav.

Stara prica kaze da se
u tamnim jezerskim dubinama
krije vecna tajna,
da je svaka, ali bas svaka
ljubav nezaboravna.

Jos kazu, pozeli zelju zarko,
jer tu se razna cuda desavaju mrakom,
dok mirisni opojni cvetaju,
izmaglicom nad vrbakom.

Mlade jezerske vile,
u svakoj svojoj pesmi,
neku ljubav nose,
pa cak i nase kule od peska,
vremenu prkose.

Zorica D. Misic - Moj duh i dusi mojih predaka

U mojoj krvi ima masline,
slanog mora hvat,
iz ravnice drage, zita vlst.

Tambure i frule zvuk,
jutarnje rose kap,
sa bistrog planinskog
potoka slap.

Ima i plemenite otele cokot,
obesnog ridjana topot,
sljive ranke plavetnila,
u cokanjce sto se slila.

Sumi mi Dunav kroz vene,
i crnica plodna njiva,
i ilovaca preko puta,
zacinjene znojem, pesmom i
mirisom baruta.

Tako putuju zajedno
sa zvezdama,
bez predaha,
moj duh i dusi mojih predaka.

Dzordz Gordon Lord Bajron - Da, mi necemo lutati vise

Da, mi necemo lutati vise
u kasnoj noci ti i ja,
i zalud srce ljubavlju dise
i mesecina jos uvek sja.

Jer dusa krece vec iz grudi
uz mac sto hrli sad u boj;
za predahom mi srce zudi,
i ljubav trazi kraj vec svoj.

I zalud noc sva voljenjem dise
i zalud njoj ce uskoro kraj,
nas dvoje necemo lutati vise
uz mesecine blistav sjaj.

Vojislav Ilic- Zbogom

Zbogom!... Nikada mozda necu
Tvoj mili vise cuti glas,
Nikada nece ruka moja,
grleci tebe u samoci,
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti ce ikad vise moci
Carobna senka tamne noci
U zagrljaju naci nas...
I sve zasto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
S gordoscu ja sam ocekivo
rastanka naseg tuzni dan.
Tako pobozno fakir pada.
Sluzeci verno Bogu svom:
Svrsetak igre smrt mu sprema,
Al` on od smrti straha nema,
Nego se gordo sreta s njom.

Stevan Raickovic- U mojoj glavi stanujes ti

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke.

(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu dopola
Zuris na posao s licem ko da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.

U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubis...

Moja ljubav

dwdf.daisypath.com/TikiBlogger.php/IfuN

Zak Prever- Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav 
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni 
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas.