Aleksa Santic- I opet mi dusa sve o tebi sanja

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Ivan L. Lalic- Stramboti

U disanje si moje upevana
K'o molitva u obred. Tobom disem.
U rukopisu mom si upisana 
Izmedju svakog slova koje pisem.
Izuzmi sebe iz bilo kog dana,
I ja cu biti neizvesnosti lisen -
A to su dani koje i ne brojim,
Jer ne znam da li u njima postojim.

Aleksandar Sergejevič Puškin - Voleo sam vas

Voleo sam vas; moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da nam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Voleo sam vas nemo, beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomorne boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno;
 - Nek Bog da, tako drugi da vas voli.

Vojislav Ilić- Ljubim te, dušo

Sumračak pada: tišina se svija,

u milju tone vasiona sva;

večernja zvezda treperi i sija:

veselo sve je - samo nisam ja!

Nemir mi stisko umorne grudi,

nesrećno srce što ljubiti zna!

Kroz tiha polja srdašce mi žudi

daleko tamo, u bajniji svet:

da zlato moje iza sanka budi

uz glasak frule, uz uzdisaj klet...

Il' da joj šapne povetarcem blagim:

ljubm te, dušo, više nego svet! 

Vojislav Ilić- Elegija

Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda,

spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava -

i večni zaborav s njome.

Na mome spomenu surov istrven natpis biće tad.

No ti, kojoj sam pev'o mlad, u tavnoj, jesenskoj noći,

slušajuć' poznate zvuke,

hoćeš li s tugom tada obožno sklopiti ruke

za pokoj umrlog znanca?

Hoćeš li pojmiti tada nejasne reči moje,

i teret ljubavnih jada,

i tani uzdah moj?

O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije,

ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije,

ni hladni prekor tvoj.

Vladislav Petković Dis- Viđenje

Noćas kada sam ja spavati hteo,
Željan da telo umorno odmaram,
Duh stare sreće obuze me ceo,
I ja sam poš'o srce da otvaram.

Iz snova prošlih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj život grubi,
Već moje nebo, moj zavičaj tuge
I tebe s vencem što ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu želju, punu nežne tame,
Koja ti skriva lice sve do čela,
Pod kojim misliš, nepomična, na me.

Pojava tvoja pričaše mi kako
Patiš, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled'o i zanesen tako
Šaptao da te ko smrt svoju volim.

Noć je spavala pokrivena mirom,
Mrak se širio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Doček'o zoru, ne sklopivši oko.

Danas sam šet'o ulicama tužan,
Svaki mi korak beše prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ružan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.

Vladislav Petković Dis- Noć ljubavi

Jedne večeri, kao posle grada,
Mirisala je koža telo moje:
Miran, bez sreće i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.

Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cveće oko sna mog što je
Očajem skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesreću sada.

Draga moja, ja ne umem više
Nositi suze što ti radost krije,
Al' u noć mesec kad siđe ubavi,

Tišinom sreće kad bol zamiriše,
Odmori oko: nek se duša slije
U pozni šapat velike ljubavi.