Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda,
spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava -
i večni zaborav s njome.
Na mome spomenu surov istrven natpis biće tad.
No ti, kojoj sam pev'o mlad, u tavnoj, jesenskoj noći,
slušajuć' poznate zvuke,
hoćeš li s tugom tada obožno sklopiti ruke
za pokoj umrlog znanca?
Hoćeš li pojmiti tada nejasne reči moje,
i teret ljubavnih jada,
i tani uzdah moj?
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije,
ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije,
ni hladni prekor tvoj.
Нема коментара:
Постави коментар