Karl Sandberg - Paula

Ničeg drugog nema u ovoj pesmi - sem tvog lica
Ničeg drugog ovde nema - sem tvojih žednih
Kao noć sivih očiju.

Kej se u jezero pružio pravo kao puščana cev.
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam ujutru.
Ne mislim na tvoje oči, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkačkih konja.
Zbog nečeg drugog mislim na tebe, jutrom, na keju.

Tvoje su ruke slađe no hleb orahove boje kad me takneš.

Tvoje se tame očešalo o moju ruku - jugozapadni vetar krstari kejom.

Zaboravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kažem
Ničeg drugog nema u ovoj pesmi sem tvog lica.
Ničeg drugog ovde nema sem tvojih žednih, kao noć sivih očiju.

Aleksa Santic- Gledao sam

Gledao sam mladu zoru,

kada jutrom istok krasi,

i rumeno lice svoje

kupa mora u talasi.

Pred čarobnim likom njenim,

pred zracima silne moći -

drhti, strepi, pada, bježi,

iščezava tavna noći.

Pa i meni kad se smrkne,

kad mi bolest grudi slama -

ja pogledam tebe, zoru,

i s duše mi bježi tama.

Srce plane vrelim žarom,

i nada se dignu dvori,

pa tad kliknem: "Pjevaj, srce,

ta pred tobom zora zori!"

Aleksa Santic- Ako hoces

Ako hoćeš da o zori
pjevam tebi pjesme moje,
oj, ne bježi sa prozora,
da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
o sunčanom toplom sjaju,
oj, pogledni okom na me,
divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
onu tihu nojcu milu,
razvij tvoju gustu kosu -
mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
miris divnog pramaljeća,
oj, razgrni njedra bijela -
da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
o izvoru slasti bujne,
hodi, hodi na grudi mi,
da ti ljubim usne rujne!...

Pablo Neruda - Ljubavna pesma

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer:
"Noc je puna zvezda, trepere modre zvezde u daljini."
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.
U dlajini neko peva. U daljini.
Moja dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je rkatka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja dusa je nespokojna sto ju jr izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda - Draga si mi kad cutis

Draga si mi klada cutis jer si kao odsutna
i cujes me izdaleka, i glas te moj ne dira.
Tada mi se pricinjava da su ti oci iscezle
i kao da je poljubac zatvorio tvoja usta.

Buduci je sve na svetu prepuno moje duse,
ti izranjas iz svega, prepuna duse moje.
Ti, leptirice sna, nalik si mojoj dusi,
a jednako si nalik reci sto tugu znaci.

Draga si mi kad cutis i kad si kao odsutna.
Tad kao da se tuzis, leptirice sto guces.
I cujes me izdaleka i glas te oj ne doseze.
Pusti me ovako, da cutim cutnjom tvojom.

Pusti me da ti govorim takodje tvojom cutnjom,
svetlom kao svetiljka, priprostom kao prsten.
Ti si mi poput noci, stisana i ozvezdana.
Cutnja ti je od zvezde, daleka i bezazlena.

Karl Sandberg - Veliki lov

Ne mogu sad da ti kazem.
Kad me ne bude vise
Gonio i vitlao vetar
I kad se pretvori najzad u sapat -
Mozda cu, jednom reci.

Kad ruzin odsjaj na suncu
Klone u izmaglicu
I kada ruza bude samo minula rumen,
Kada lice koje volim odluta
Kada kapija poslednji put zabruji,
Kada vise ne vredi
Mahnuti i reci dovidjenja -
Mozda cu, jednom, da ti kazem.

Od tebe lepsu ne upoznah;
Lovio sam te i iza svojih misli,
Saginjao sam se pod vetrom
I ispod ruza trazeci te.

Od tebe uzviseniju
Nikad necu naci.

Karl Sandberg - Tumacenje ljubavi

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim recnicima.

Postoji pogled sto bukti ko veliko vitlejemsko ognjiste
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrizna tepanja
cudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oci, tepanja -
pomocu njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen dolazak je tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav salje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumacenja ljubavi na svim jezicima
i nije nadjeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav pocnje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne trazi nista.