Aleksa Šantić - Jesen

Prošla je ljubav, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju -
U njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj pravi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
K'o da mi zbori: nema leta više!

Za društvo nekad ne beše nam stalo,
o sebi samo gorasmo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo,
Sada smo mudri i zborimo malo.

... Prošlo je leto! Mutna jesen vlada,
U srcu našem ni jednog slavuja;
Tu hladan vetar sveže ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada...

*Pjer de Ronsar- Sonet za Elenu

Jednom kroz mnogo leta ,kraj ognjišta ,pri sveći,
Sa preslicom u ruci, stara i poluslepa,
ti ćeš stihove moje pevušiti i reći:
Ronsar me veličao kada sam bila lepa.

Kada začula bude kako pominješ mene,
Služavka tvoja stara, zadremala od zime
i umora, u kutu iz sna će da se prene
I da blagosilja besmrtno tvoje ime.

Ja ću tad ispod zemlje počivati k'o sena,
ispod šimšira tamnih i mirti razgranatih;
A ti ćeš, pored vatre, starica pogrbljena

Tugovati što, gorda, ljubav mi ne uzvrati.
Veruješ li mi ovo. Živi, ne čekaj sutra:
Ruže života beri već istog ovog jutra.

Gijom Apoliner- Most Mirabo

Pod mostom Mirabo teče Sena
A naše ljubavi zar da me seća voda njena
Patnja pa radost posle kratkog trena
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu
S rukom u ruci stanimo oči u oči danas
Dok ispod mosta od naših ruku prolazi za nas
Večnih pogleda tako umorni talas
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu
Ljubav što odlazi kao ova voda što teče
Ljubav što odlazi kako se život sporo kreće
I kako nada peče
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu
Teče dana i teče nedelja mena
Nikada više ni ljubavi ni prošlih vremena
Pod mostom Mirabo teče Sena
Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu.